Интервју са Erich-Dieter Krause-ом о индонежанском језику

Разговарао: Масимо Рипани (Massimo Ripani)

Erich-Dieter KRAUSE (рођен 1935) је пензионисани професор индонежанског језика на Источноазијском Институту универзитета у Лајпцигу у Немачкој и лексикограф индонежанског и есперанта. Члан је Академије есперанта и редакције стручног часописа "Есперантологија / Есперантске студије / ЕЕС" ("Esperantologio / Esperanto Studies / EES").

 (Извор: Wikipedio)

МР: Нигерија и Индонезија су велике државе (160 и 240 милиона становника) и обе имају велико културно богатство. Нигерија је изабрала енглески - језик колонизатора - као званични. Kаква је одлука Индонезије?

ЕДК: Званични језик у Нигерији је енглески, ипак према члану 53 Устава из 1979. године дозволјава се додатно коришћење језика хаус, игбо и јаруба у Народној скупштини. на нивоу федерације, унутар Законодавне скупштине, дозвољава се коришћење енглеског или неког нигеријског језика, у Borno State Assembly енглески или нигеријско језик, то јест хаус или кануриански.
У Индонезији, напротив, након стицања независности (Индонезија је вековима била холандска колонија ) донета је одлука да се уведе нови национални језик, индонезијски или индонежански језик (Bahasa Indonesia). У тој пространој земљи са више од 13000 острва (од којих је око 7000 насељено) између пацифичког и Индијског океана сви државни и административни органи користе ЈЕДАН језик, који је настао из лексема око 250 регионалних језика (нпр. јава, минангкабауа, батака и многи, многи други). Граматика је добро структуриранаа систрем афикса је позајмио неке ствари из не-индонежанских језика, на пример из санскрита и из европских језика, посебно из холандског и, у последње време, из енглеског. Ти и тамо се може уочити чак и граматичка сличност између индонежанског и есперанта. За детаљнију анализу било би потребно много простора.
У локалним медијима, наравно, користе се локални дијалекти и/или регионални језици. Али, на пример, образовни систем, правосуђе, средства комуникације (штампа. телевизија, радио) користе искључиво индонежански.

МР: "Bahasa Indonezia" се може упоредити са свахилијем?
ЕДК: Не бих се сложио са тим. Не бих рекао да постоји много сличности између индонежанског и свахилија. Систем за множину у оба језика је сличан у неколико случајева.

МР: Постоје ли напредни курсеви овог језика у Европи?


ЕДК: Учење о Индонезији на европским универзитетима, такозвана индонезистика, углавном цвета у Холандији, а центар је Универзитет Leiden. Ипак, и у неколико других европских држава може се, на вишем нивоу, студирати индонежански језик, култура, историја и уметност. У Немачкој, на пример, на универзитетима у Берлину, Хамбургу, Келну и још неким постоји могућност студирања индонезистике.

МР: Да ли би Индонезија могла бити пример за Европску унију?

ЕДК: Свакако да, донекле, модел коришћења ЈЕДНОГ језика као у мултиетничкој држави Индонезији може бити интересантан и за Европску унију, ипак је врло дискутабилно може ли се тако нешто остварити, јерпостоји велики ривалитет међу националним језицима у Европи. Есперанто би био добро решење, али за остварење тог сна потребни су лобисти...

Извор: Disvastigo

Есперанто и Радио Рим: Дигитализација седамдесетогодишње архиве радио-емисија

Рим: Не губимо памћење. Ово је слоган групе волонтера из Италијанске есперантске федерације (http://www.esperanto.it) која стрпљиво сакупља и дигитализује папире пожутеле од времена, да би се сачувало историјско сећање на радио-емисије на кратким таласима на есперанту, које су некада емитовали EIAR а касније RAI.

 Заправо, од 1935. до 2007. (када су престале све радио-емисије за иностранство), са паузом због турбулентних година Другог светског рата, емисије за иностранство емитоване из Италије увек су садржавале и вести на есперанту. "Срећа за историчаре!" поносно кажу есперантисти. Емисије, које су биле међу онима на страним језицима које је по налогу Председника савета емитовала RAI, су говориле о туристичким вестима једном недељно, док је друго недељно издање било посвећено новостима из света политике.

"То је ствар - кажу волонтери - срца. Ми стремимо више: ка историји комуникације, јер се ради о материјалу од велике вредности, не само за наш покрет." Захваљујући духу, који је надахњивао оне који су припремали и емитовали емисије на есперанту из Рима још од тридесетих година прошлога века, враћа се светлост на текстове емитованих емисија. То је врло вредна историјска архива која обухвата читаве сезоне радијске историје, која би иначе била изгубљена. Рад је огроман, али ентузијазам и информатика омогућавају превазилажење тешкоћа. Резултат волонтерског рада доступан је за бесплатно преузимање ОВДЕ.

Преузето из: Disvastigo

Оживљавање берберског језика

Масимо Рипани

Ahmed Boukous

Амазихтски језик (такође познат и као берберски), који се говори не само на Медитерану већ и у широким регионима Сахаре и подсахарске Африке, доживљава ренесансу. Да би сазнао више о томе, Масимо Рипани, уредник сајта Дисвастиго - језици и културе, срео се са Ahmed-ом Boukous-ом, ректором Краљевског Института за Амазихтски језик (IRCAM), и Gaouaou-ом Manaa-ом, професором на Универзитету Батна (Алжир). Интервјуи су обављени током Четири дана језичких права (Терамо, Италија, 20-23. мај 2013.), међународне конференције коју је организовало италијанско удружење Асоцијација Лем ( http://portal-lem.com/ ) под патронатом италијанског Министарства иностраних послова и уз подршку Савета Европе.

МР: Професоре Boukous, шта мислите о будућности берберског језика?

АБ: Оптимистички посматрам будућност амазихтског језика и културе, посебно од када је развој тог језика постао феномен подржан не само политичком вољом државе, већ превасходно везивањем људи за свој идентитет.


МР: Да ли се то дешава у вашој земљи?

АБ: Мислим да је и у Алжиру у питању политичка воља, мада ситуација није иста као и у Мароку. Због тога је важно укључивање заједница за одбрану језика и културе. У овом случају верујем да је држава дужна да предузме неопходне кораке за вредновање, признавање и заштиту језичких права берберског народа.

МР: Може ли се говорити о оживљавању?

АБ: Апсолутно. Мислим да постоје важни сигнали који нам дају право да будемо оптимисти и задовољни. Поредећи данашњу ситуацију са оном из претходне деценије, може се практично говорити о оживљавању а то је могуће захваљујући трагању за сопственим идентитетом заједница, захваљујући оданости сопственој култури. Не сме се, осим тога, заборавити ни улога цивилног друштва као и одређени степен демократизације институција - посебно у Мароку.

МР: Професоре Манаа, да ли је амазихтски језик признат од стране алжирске државе?

ГМ: Он постоји од незаборавне епохе а признање се десило као резултат притиска народа. У 2002. председник Републике Алжир усвојио је амандман на Устав којим је берберски језик постао равноправан са арапским.

МР: Да ли га подржава администрација?

ГМ: Да, централна влада подстакнута народним притиском озваничила је језик који говори 20-30% становништва Алжира. Ми имамо око 36 милиона становника. што значи да око 4 до 6 милиона говори берберским језиком.

МР: Професор Boukous је врло оптимистичан.

ГМ: Он јесте врло оптимистичан и не смемо заборавити чињеницу да је он председник ИРЦАМ-а, Краљевског института амазихтске културе у Мароку. Онима мало више слободе за деловање док сам ја само предавач који има надређене којига притискају.

МР: Имате ли проблема са интегристима?

ГМ: Не, интегристи се углавном боре против моћника, ипак, никада неће признати језик ако ће он бити транскрибован латиничним словима. Кажу нам: пишите арапским писмом и прихватићемо вас. Када је Ататурк одлучио да у Турској арапско писмо замени латиничним, био је врло моћан. Ми у Алжиру немамо политичку вољу да бисмо се бавили тиме.

МР: Којим писмом данас пишете берберски?

ГМ: У Алжиру, данас, углавном латиничним писмом мада има алжираца који пишу арапским словима. Ако би заједница изабрала другу варијанту, неизоставно би се стопила са онима који говоре арапски. Због тога се настоји да се прикаже различитост, јер говоримо о народу са сиопственим идентитетом.

Оригинални чланак: La rinascita dell'amazigh