Британски савет открива опасности од једнојезичности у Уједињеном Kраљевству

Simone Zoppellaro

Једнојезичност, чак и у домовини енглеског језика, није профитабилна ствар. То тврди занимљиви извештај Језици за будућност: који су језици најпотребнији Уједињеном Краљевству и зашто, наручен од Британског савета и објављен 20. новембра 2013. Аутори извештаја, Teresa Tinsley и Kathryn Board, подвлачећи економске, културне и политичке границе суштинске једнојезичности у данашњој Британији, покушавају у документу од 48 страна да претпоставе који ће језици бити најважнији за учење у наредних двадесет година.

Да би то утврдиле, спровеле су истраживање у коме су "економске назнаке уравнотежене са културним назнакама, општим интересом учења страних језика, и потребом развијања чврстих односа због дипломатских, образовних или стратешких циљева". Аутори су тако идентификовали 10 језика у које би британска влада, образовне институције и фирме морале инвестирати да би се на најбољи могући начин суочиле са изазовима будућности.

Први у тој класификацији је шпански, званични језик у 21 држави, са између 30 и 40 милиона људи којима је то матерњи језик само у САД. Други на списку је арапски, са преко 230 милиона оних којима је он матерњи и још 100-200 милиона особа, првенствено у северној Африци и западној Азији који га користе као други језик; експлозија економије у Персијском заливу и апсолутни политички и стратешки приоритет тих земаља оправдавају тако високо место. Трећи је француски, језик не само комшија преко канала Манико него и званични језик у још 25 држава. Четврти је мандарински, матерњи језик милијарду и двеста милиона људи и званични језик Кине, Тајвана и Сингапура. Следе: немачки, португалски, италијански, руски, турски и на крају јапански. 

На жалост, како пише у извештају, "док милиони људи широм света уче енглески, Британија заостаје у учењу језика", јер само четвртина британске популације може да издржи разговор на једном од 10 поменутих језика. Тако да, ако чак 15% британаца говори француски, само 4% говори шпански а само 1% арапски и мандарински. То би представљало, према ауторима извештаја, "претњу нашим конкурентским способностима, утицају и рангу у свету као и нашој грађанској способности да имамо значајну улогу у све више и више информатизованом и међусобно повезаном свету".

Међу могућим средствима сугерисаним у закључку извештаја истичу се укључивање нових језика (као што су арапски и мандарински) у школске програме, језичко вредновање британске дијаспоре и мањинских група присутних у земљи, што би могло допринети престанку суштинске једнојезичности у Уједињеном Краљевству, режиму - како тврде Teresa Tinsley и Kathryn Board у том извештају - који је штетан како за британце тако и за добро саме државе.

Преузето из: Disvastigo

Каква је будућност вишејезичности у Швајцарској?

Алесио Петрали (Alessio Petralli) је швајцарски лингвиста који прати динамику између језика и медија, аутор бројних књига као што су "Италијански у углу" (Angeli, Milano 1990) и "Медији на сцени и нови језици" (Carocci, Romo 2003). Припадник је непартијске мисаоне фабрике "Coscienza Svizzera", ангажован је на многим пољима међу којима су одбрана и унапређење различитих идентитета, јeзика и култура у земљи. У свом есеју "Наде и страхови за Швајцарску вишејезичност" ("Speranze e apprensioni per il plurilinguismo elvetico") подвлачи да је "пре четрдесет година, велики лингвиста Ђакомо Девото (Giacomo Devoto) прогнозирао назадовање италијанског језика у кантону Тичино (Ticino)" (што се није десило), али морамо да кажемо да "би био догађај за целу Европу 'крај традиционалне вишејезичне равнотеже у Швајцарској'." Ситуација, ипак, није потпуно компромитована "јер Швајцарскоа може да нађе вољу и средства за обновљену политику промоције вишејезичности."

Са Алесијом Петралијем разговарао је Масимо Рипани (Massimo Ripani):

МР: Можете ли нам рећи како стоји италијански језик у Швајцарској конфедерацији?

АП: Ситуација за италијански језик је добра у његовој традиционалној области, кантону Тичино као и у околним долинама Грезијона. Извор неспокоја су ипак две зоне италијанског језика у кантону Грезијон, Поскјаво и Брегаљо јер су под јаким утицајем немачког. Осим тога, у Конфедерацији примећујемо несумњиво опадање коришћења италијанског током више деценија. Многи су узроци томе а попис из 2010. би могао дати корисне одговоре, мада ће нова метода прикупљања информација (узимањем специмена, због штедње) нажалост онемогућити поређење са раније прикупљеним подацима.

МР: Може ли се говорити о гетоизацији?

АП: Реч је превише екстремна, али се не може негирати током последњих година, да ако се не делује брзо и пружи подршка, италијански ће се свести на регион или ће се чак "кантонизовати". 

Ипак, вреди напоменути да би нови закон о језицима могао да помогне да се избегне такав резултат. Разумљиво, закони сами по себи нису довољни, и, углавном, неопходно је снажно ангажовање мањина.

МР: Какве се политичке линије морају следити или остварити у циљу поновног успостављања равнотеже?

АП: Као што је већ поменуто, нови закон о језицима би морао да подржи чешће коришћење италијанског језика преко планине Готард, као и у феедралној влади. Међутим, отпори неће изостати и морамо бити врло пажљиви.

МР: Да ли Швајцарској прети распад?

АП: Не, Швајцарској апсолутно не прети распад, али нема сумње да је у последњим годинама, последњих двадест година глобализације, национална кохерентност искусила извесне потешкоће. Потребно је због тога размотрити вредност швајцарског вишејезичног модела и избећи да се за кратко време изгуби то што је Швајцарска градила током дуге и успешне историје.

Преузето из: Disvastigo

У Кини отворен есперантски музеј

Музеј Есперанто у Кини

У оквиру Заозхуанг универзитета, 16-ог новембра отворен је Међународни музеј Есперанто, који је основан као резултат сарадње Кинеске Есперанто-лиге (КЕЛ ) и Заозхуанг универзитета. 

Музеј је отворио Чен Ши, потпредседник КЕЛ и директор Из Народне Кине (El Popola Ĉinio), а били су присутни Чен Хаосу, председник КЕЛ, Гуо Ксиаоионг, први потпредседник КЕЛ и стални потпредседник Кинеске међународне издавачке групе, Рагнар Балдурсон, министар-саветник исландске амбасаде у Кини, Ли Јунгкее, члан управног одбора Светске есперантске организације (УЕА) и челни људи Заозхуанг универзитета. Музеј површине 680 квадратних метара је први музеј есперанта у Кини и највећи језички музеј у Азији. У њему се налази шест изложбених сала и мултимедијални простор, мала сала и архив. Музеј је прикупио 26 хиљада експоната из више од 40 земаља и региона. Очекује се да ће оснивање музеја помоћи научницима да проучавају и предају есперанто у Кини као и да ће значајно допринети проучавању историје кинеског и међународног есперантског покрета.  

У последње 2 године музеј је прикупљао материјал у чему су му помогли есперантисти из више од 40 земаља и региона.

Господин Чен Хаосу рекао је на инаугурацији да Есперанто-музеј са мисијом регистровања есперантске историје и настављањем и убрзавањем његовог развоја остварује вишегодишњи сан кинеских есперантиста. Он се нада да ће музеј играти важну улогу у развоју есперанта. Господин Цао Схенгкианг, директор Заозхуанг универзитета, представио је припрему музеја и пожелео да музеј допринесе кинеском и међународном есперантском покрету. Ли Јунгкее је високо оценио кинески есперантски покрет и пожелео да Кина значајно допринесе међународном есперантском покрету. Од незваничног отварања музеја у мају ове године, музеј је имао око 7 хиљада посетилаца, укључујући и познате кинеске писце Ванг Менг, Иу Муминга, председника Тајванске Нове партије, Чен Хаосу, и друге државне и локалне лидере. Сви су они високо оценили музеј, који игра улогу базе друштвенонаучног образовања и ширења есперанта као и платформе за проучавање и заштиту културног наслеђа .
 
http://www.espero.com.cn/2013-11/18/content_30636050.htm


Преузето из: Disvastigo

Свахили званични језик Источноафричке заједнице (EAC)

Свахили ће постати званични језик Источноафричке заједнице (EAC), заједнице која окупља пет земаља источне Африке: Бурунди, Кенију, Руанду, Танзанију и Уганду. Захтев за чланство Јужног Судана још није прихваћен.

Свахили је у широкој употреби у Руанди и Бурундију, службени је језик у Танзанији и Кенији, али у Уганди није тако. Тамо језик зависи од диктатора. Уганда је доживела веома јаку диктатуру чији су војници говорили углавном Свахили, због чега тамошња влада сада, као део Источноафричке заједнице (ЕАС), жели да се Свахили прошири међу становницима Уганде да би се олакшала трговина са другим државама источне Африке.

Свахили  би помогао трговцима из Уганде да лакше комуницирају са другим трговцима из Источне Африке [ ... ] Данас постоји језичка баријера између наших трговаца и њихових колега и клијената из других земаља у Источној Африци. Барбра НЕКЕСА, министар информисања.

Свахили се такође говори у другој по величини афричкој земљи: Конгу.

Преузето из: Disvastigo