Европска комисија дискриминише омладинске организације

“Нитобе” асоцијација,  ЗА ЈЕЗИЧКУ ДЕМОКРАТИЈУ И ПРАВДУ

www.nitobe.it - info@nitobe.it

Via di Torre Argentina 76,00146 ROMА, TEL +39 06 92937746

САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ

Европска комисија дискриминише омладинске организације на основу језика

Програм Ерасмус+, са буџетом од 14.77 милијарди евра, покренут је недавно да би грађани и удружења могли да се кандидују за добијање финансијске подршке за своје пројекте. ЕУ теоретски омогућава једнак приступ изворима новца, и подржава вишејезичност. Међутим, водич за добијањe финансијских субвенција и страна за обавезну регистрацију доступни су само на једном језику, чинећи тиме конкурс потпуно неравноправним. Европска комисија би требало да хитно обезбеди преводе на све званичне језике у ЕУ.


У децембру Европска комисија објавила је приручник занови програм Ерасмус+, који је оквирни програм Европске уније за образовање, обуку, омладину и спорт од 2014 до 2020. Буџет програма Ерасмус+ је 14.77 милијарди евра. Ради се о веома важном и свеобухватном програму, који финансира, између осталог, међународну сарадњу и иницијативе европских омладинских организација, међународне обуке и студентску размену. Ерасмус+ је програм отворен за све, велика или мала удружења, невладине организације, јавне инстанце, и не само за стручњаке. Очекивала би се демократска и инклузивна информација о том изузетно важном програму, тако да сви европски грађани и удружења могу потпуно равноправно да учествују у њему. Међутим, приручник и правилник Ерасмус+ је доступан само на енглеском језику. Ради се о више од 200 страница које садрже детаљан опис сложених процедура за добијање финансијске подршке Европске уније. Преводи на преостала 23 званична језика ЕУ нису доступни, а према Европској комисији, неће ни бити на располагању пре априла 2014.

Европска комисија јасно дискриминише европске грађане и удружења који не знају енглески, и даје неоправдану предност британским и ирским невладиним организацијама, удружењима и јавним инстанцама. Први рок за подношење пројеката у оквиру програма Ерасмус+ је већ 17. марта. То значи пре објављивања смерница на преостала 23 званична језика ЕУ. Једноставно није могуће за грађане који не говоре течно енглески да учествују у пројекту који се финансира из буџета ЕУ, односно од пореза свих грађана Европе. Ова ситуација није уопште прихватљива. Европска комисија треба под хитно да објави преводе смерница и обавезну страну за пријаву на свим званичним језицима и да одложи прве рокове, тако да сва удружења имају што равноправнију могућност да учествују у Ерасмус+ програму.

“Нитобе” асоцијација
За језичку демократију и правду

• de|Deutsch|germana
  Beschwerde an die EU wg. Diskriminierung der deutschen Sprache - (an Androulla Vassiliou, EU-Kommissarin für Bildung, Kultur, Mehrsprachigkeit und Jugend)
  - Andreas J. Penk: "EU verrät Prinzipien und privilegiert angelsächsische Muttersprachler"
• en|English|angla
  The European Commission discriminates against youth associations basing on language
• es|español|hispana
  La Comisión Europea discrimina a las asociaciones juveniles no anglófonas.
  - Federación Española de Esperanto
• it|italiano|itala
  La Commissione europea discrimina le associazioni non anglofone
  - Disvastigo - Lingue e Cultura: Prima pagina | Disvastigo - Lingue e Cultura: approfondimenti di Esperantologia e Interlinguistica
• pl|polski|pola
  Komisja Europejska dyskryminuje organizacje młodzieżowe pod względem językowym (Komunikat prasowy).
  - Pola Esperanto-Junularo - Polska Młodzież Esperancka
• sr|Српски|serba
  Европска комисија дискриминише омладинске организације на основу језика

Регионална двојезичност као помоћ нашим потомцима

Масимо Рипани (Massimo Ripani)

Дуго времена се инсистирало на коришћењу само италијанског у разговору са децом, верујући да је суживот италијанског и других локалних језичких система (погрешно називаних "дијалекти") отежавајућа околност. Најновија истраживања, напротив, показују да двојезичност доноси огромне предности, не само у развоју комуникационих способности већ и са здравствене тачке гледишта.

Разговарали смо са Марком Тамбурелијем (Marco Tamburelli), предавачем двојезичности на Одсеку за лингвистику на Универзитету Бангор (Северна Ирска), где управља истраживањима језичког развоја у детињству у односу на истовремену двојезичност.

МР: Наша земља је прешла пут од ситуације коју можемо дефинисати као "стабилност" до вертикалне двојезичности. Пре педесетих година прошлог века, италијански и локални језици су постојали паралелно са функцијама и употребом раздвојени док данас први окупира простор других. како применити, онда, регионалну едвојезичност на ситуацију у Италији и вратити локалним дијалектима простор и образовни престиж?

MT: Главни задатак је дати локалним језицима шансу суочавања са модерним временом, стављајући их поново на све нивое цивилног друштва, укључујући средства за комуникацију, образовање и администрацију, као што је већ учињено у Фурланији и Сардинији. Само на тај начин се може повећати њихов комуникативни простор и поново им дати престиж неопходан да би постали профитабилни у модерном друштву.

MR: Постоје ли референтни модели? Који су то, према вама, да ли држава или најнапреднија остварења?

MT: Као што сам већ поменуо, модели су Фурланија и Сардинија, али и Аоста Вало. Ове области су, ипак, још у ситуацији минималне заштите, где је регионалн језик још увек испод институционалног нивоа. На пример, пре неколико месеци судија Annie Cecile Pinello је одбила да обави обавезно испитивање на сардијском, као што је тражио Salvatore Meloni, ухапшен због оптужбе за фискалне криминлане радње. Ово показује да је постизање основних језичких права још увек далеко, чак и за кориснике тих малобројних регионалних језика којима италијанска држава декларативно предлаже неку претпостављену форму заштите.

У Европи, најнапреднија је несумњиво Шпанија (пре свега Каталунија и Галегија) и Велика Британија, пре свега Северна Ирска. Али стижу и интересантни сигнали из Фризије.

МР: Са техничке стране, како би требало да се догоди нирмирање регионалних језика?

MT: Историјски, постоје два пута. Први, који се користи за језике многих европских земаља, али који по мом мишљењу треба избегавати у случају регионалних језика и - уопштеније - у ритму усклађеном са модерним временима, је онај који омогућава одабир варијанте области или главног града и доношење одлуке да то буде стандардна варијанта. У случају италијанског језика био је то фирентински језик аристократа, код Француске париског суда, холандски је био онај у Амстердаму и Ротердаму, и тако даље. Онда долази одлука да се пише ова варијанта више или мање фонетски, и онда се иде ка стандардизацији говорног језика .

Други начин, онај који је по мом мишљењу много важнији у случају регионалних језика након последњих стандардизација, јесте развој "полиномног" правописа, или прецизније ортографског система који би могао представљати све регионалне варијанте које се заправо говоре на територији. То се већ дешава са окцитанским и - иако у мањој мери - са велшким, а ја лично радим на пројекту за Ломбардију. Изводљивост "полиномног" система је да свако може да пише мислећи исто, али у својој варијанти када се пише и чита. Пример из велшког. Глагол "ићи" је "münd" у дијалектима на северу, али "mind" у дијалектима на југу. Полиномно решење је да користите самогласник "y" у овим контекстима, па да сви пишу "mynd", чувајући ипак локални изговор када читају и, наравно, када говоре. Самогласник "y" има тако полиномну вредност, која зависи од варијанти коришћених од оних који читају или пишу. Ово омогућава уједињење ортографије многих локалних варијанти без икаквих сметњи. То је по мом мишљењу савршено решење.